Osudili je na smrtnu kaznu, donirali njeno telo, pa ukrali glavu: Najveća zavodnica u istoriji imala je jezivu sudbinu
Dodajte Kurir u vaš Google izborPretraga po internetu o tome ko je bila Mata Hari najčešće počinje informacijom da je reč o čuvenoj egzotičnoj igračici i "istočnjačkoj princezi". Premda je uspela da opčini celokupnu javnost i uveri je u tu priču, stvarni život ove žene bio je daleko jednostavniji, ali i znatno mračniji.
Njeno poznato umetničko ime u prevodu sa indonežanskog jezika označava "sunce", dok se iza lika neustrašive zavodnice zapravo krila obična devojka iz Holandije - Margareta Gertruida Zele.
Pogledajte u galeriji fotografije Margarete Gertruide Zele:
Rođena 1876. godine, prešla je put od poziranja slikarima i nastupa u cirkuskoj šatri do Pariza, gde je preko noći izrasla u najtraženiju igračicu i najpoželjniju kurtizanu tog doba. Publika je sa oduševljenjem pratila njene smele i provokativne scenske pokrete, dok im je ona plasirala priču o odrastanju u indijskim hramovima i savladavanju svetih plesova. Naravno, sve je bila obična izmišljotina, ali joj je osigurala slavu, bogatstvo i prolaz u najviše društvene krugove.
Iako nije imala klasične crte lica, njena privlačnost bila je neosporna. Očarala je uticajne političare i visoke vojne zvaničnike iz Francuske, Nemačke i Rusije, a potom je izbio Prvi svetski rat.
Ratne spletke i optužbe za špijunažu
Kao državljanka neutralne Holandije, imala je slobodu kretanja širom Evrope, što je izazvalo sumnju obaveštajnih službi. Kada je britanski agent upitao čime se bavi dok putuje kroz ratom zahvaćene zemlje, Mata Hari mu je bez ustručavanja odgovorila: "Ja radim kao špijunka za francusku vojsku."
Kasnije se pravdala da je reč o običnoj šali, ali situacija je već izmicala kontroli. Početkom 1917. godine, francuske službe presrele su nemačku radio-poruku o tajnom agentu pod oznakom "H-21". Procenili su da je reč upravo o njoj. Pojedini istorijski zapisi sugerišu da su joj Nemci svesno smestili tu šifru znajući da je Francuzi prate, kako bi je se zauvek oslobodili.
Smrtna kazna i nestanak posmrtnih ostataka
U periodu kada je Francuska trpela ogromne gubitke na frontu i tražila krivca za vojne neuspehe, Mata Hari je lišena slobode u svom pariskom hotelu. Osuđena je na smrt pod optužbom da je odavanjem tajni poslala u smrt desetine hiljada vojnika. Iako je dokaza bilo izuzetno malo, presuda je izvršena 15. oktobra 1917. godine, kada je imala 41 godinu.
Kako niko od rodbine nije preuzeo njene posmrtne ostatke, telo je ustupljeno za medicinska istraživanja. Njena balzamovana glava decenijama se nalazila u zbirci pariskog Muzeja anatomije, sve dok 2000. godine nije utvrđeno da je nestala.
Smatra se da je glava ukradena ili zagubljena znatno ranije, najverovatnije tokom preseljenja muzeja 1954. godine, ali je taj nedostatak zvanično primećen tek 2000. godine.
Misterija poslednjih trenutaka
O njenim poslednjim sekundama života i danas kruže razne priče. Prema jednoj verziji, neposredno pre pucnja samo je tiho rekla vojniku: "Merci, monsieur." ("Hvala, gospodine.")
Druga legenda kaže da je pred samim streljačkim strojem rasklopila ogrtač i otkrila golo telo. Treća tvrdnja navodi da je ostala potpuno smirena i da je odbila da joj stave povez preko očiju, verujući da je njen nekadašnji ljubavnik potkupio strelce da pucaju praznim ćorcima. Prava istina o njenom odlasku ostaje zauvek skrivena.
Pogledajte video: Ruski uređaj koji detektuje špijunske alatke